Read Anywhere and on Any Device!

Subscribe to Read | $0.00

Join today and start reading your favorite books for Free!

Create Free Account

Quick and Easy Sign Up!

It takes less then 1 minute to sign up, then you can enjoy Unlimited eBooks.

Sign Up Browse

Popular Genres

Read Anywhere and on Any Device!

  • Download on iOS
  • Download on Android
  • Download on iOS

STVAR 9, Časopis za teorijske prakse / Journal for Theoretical Practices No. 9 (Stvar, #9)

STVAR 9, Časopis za teorijske prakse / Journal for Theoretical Practices No. 9 (Stvar, #9)

Ingo Elbe
5/5 ( ratings)
Read Download
Ovu Stvar posvećujemo godišnjicama. Svaki poduhvat koji polazi od istorijskih godina i datuma, međutim, ne treba samo da se uhvati u koštac sa nasleđem i poukama događaja i ličnosti koji se obeležavaju, nego i da dovede u pitanje određen odnos prema prošlosti i istoriji. Drugim rečima, zadatak nije komemorativan, fetišistički odnos prema dobu ključnih datuma i velikih zbivanja, već korenito zahvatanje materijalnosti istorije i praćenje njenog rada tamo gde društvene protivrečnosti zahtevaju da se povede borba za emancipaciju i progres. Nije reč o tome da držimo akademsko opelo niti levičarski parastos nad dobom revolucija i velikih revolucionara, nego da bacimo pogled na prošlost kako bismo bolje izučili one momente gde se ona otvara ka budućnosti. Odnos prema prošlome, prema tome, mora sadržavati u sebi izglede za drugačiju budućnost. Amputacija budućnosti jeste jedna od karakteristika mnogih akademskih, naučnih i ideoloških diskursa danas. Jednom kada se perspektiva drugačije budućnosti odstrani postaje moguće preoznačavanje Marksa, Luksemburg, Kolontaj, Lenjina i drugih, jer će njihova učenja i rezultati biti sasvim depolitizovani. Nasuprot tome, osnovni kognitivni stav s kojim prilazimo svim događajima koje obeležavamo tekstovima sabranim u ovom broju jeste pamćenje koje poziva na borbu. Ne nostalgično ili kolekcionarsko sećanje nego kritičko pamćenje ispunjeno nadom.
Glavno pitanje, dakle, jesu radikalne društvene transformacije, odnosno teorija i praksa revolucije. U tom smislu, Marks, Kolontaj, Lenjin i drugi/e boljševički/e revolucionari/ke, kao i Gramši predstavljaju koordinate u kojima se kreće svaka teorijska praksa koja želi da pruža otpor kapitalističkoj ekspanziji i njenim ideološkim formama. Godina 1867, kada u Hamburgu izlazi prvi tom Marksovog Kapitala, zatim Oktobar 1917. u Rusiji, kada je vlast pripala sovjetima, te 1937, kada Gramši umire posle 11 godine fašističke tamnice: tri su događaja koja promišljamo, ističemo i interpretiramo upravo da bi se perspektiva promene aktuelnih društvenih odnosa nastavila da razvija. Objavljivanje knjige posle koje ništa nije bilo isto kao pre, revolucionarna pobuna i osvajanje vlasti, te smrt u zatvoru jesu i koordinate istorijskog ishoda: pomenute događaje možemo i da posmatramo kao simptomatičan dijalektičko-istorijski niz. Prvo je Marks u Kapitalu položio temelje za kritiku političke ekonomije, nezaobilazan okvir za svako razumevanje proizvodnih i društvenih odnosa u kapitalizmu, zatim su 1917. boljševikinje i boljševici u najvećem pokušaju organizovanja radničkih masa ozbiljno uzdrmali sistem kapitalističke proizvodnje i stvorili prvu radničku državu te vrste, i na kraju, Gramšijeva smrt 1937. na neki način simbolizuje tragički ishod i poraz svih onih stremljenja ka revolucionisanju društvenih odnosa u Zapadnoj Evropi. Umesto toga, Evropa je dobila fašizam i godine razaranja i stradanja. Iako je 1937. simbolička godina poraza, ona je i svedočanstvo nade i opstajanja jedne žive ideje koja nadahnjuje mislioce i revolucionare počevši upravo od Marksa. Tako i Gramši ostavlja u nasleđe ogroman materijal zatvorskih beležnica, kao jedan od najoriginalnijih pokušaja da se kritički proradi Marksovo i Lenjinovo učenje u novim okolnostima. Nije li i danas zadatak isti?

Ceo 9. broj časopisa STVAR je dostupan na: http://gerusija.com/wp-content/upload...
Language
Serbian
Pages
458
Publisher
GERUSIJA
Release
May 07, 2022

STVAR 9, Časopis za teorijske prakse / Journal for Theoretical Practices No. 9 (Stvar, #9)

Ingo Elbe
5/5 ( ratings)
Read Download
Ovu Stvar posvećujemo godišnjicama. Svaki poduhvat koji polazi od istorijskih godina i datuma, međutim, ne treba samo da se uhvati u koštac sa nasleđem i poukama događaja i ličnosti koji se obeležavaju, nego i da dovede u pitanje određen odnos prema prošlosti i istoriji. Drugim rečima, zadatak nije komemorativan, fetišistički odnos prema dobu ključnih datuma i velikih zbivanja, već korenito zahvatanje materijalnosti istorije i praćenje njenog rada tamo gde društvene protivrečnosti zahtevaju da se povede borba za emancipaciju i progres. Nije reč o tome da držimo akademsko opelo niti levičarski parastos nad dobom revolucija i velikih revolucionara, nego da bacimo pogled na prošlost kako bismo bolje izučili one momente gde se ona otvara ka budućnosti. Odnos prema prošlome, prema tome, mora sadržavati u sebi izglede za drugačiju budućnost. Amputacija budućnosti jeste jedna od karakteristika mnogih akademskih, naučnih i ideoloških diskursa danas. Jednom kada se perspektiva drugačije budućnosti odstrani postaje moguće preoznačavanje Marksa, Luksemburg, Kolontaj, Lenjina i drugih, jer će njihova učenja i rezultati biti sasvim depolitizovani. Nasuprot tome, osnovni kognitivni stav s kojim prilazimo svim događajima koje obeležavamo tekstovima sabranim u ovom broju jeste pamćenje koje poziva na borbu. Ne nostalgično ili kolekcionarsko sećanje nego kritičko pamćenje ispunjeno nadom.
Glavno pitanje, dakle, jesu radikalne društvene transformacije, odnosno teorija i praksa revolucije. U tom smislu, Marks, Kolontaj, Lenjin i drugi/e boljševički/e revolucionari/ke, kao i Gramši predstavljaju koordinate u kojima se kreće svaka teorijska praksa koja želi da pruža otpor kapitalističkoj ekspanziji i njenim ideološkim formama. Godina 1867, kada u Hamburgu izlazi prvi tom Marksovog Kapitala, zatim Oktobar 1917. u Rusiji, kada je vlast pripala sovjetima, te 1937, kada Gramši umire posle 11 godine fašističke tamnice: tri su događaja koja promišljamo, ističemo i interpretiramo upravo da bi se perspektiva promene aktuelnih društvenih odnosa nastavila da razvija. Objavljivanje knjige posle koje ništa nije bilo isto kao pre, revolucionarna pobuna i osvajanje vlasti, te smrt u zatvoru jesu i koordinate istorijskog ishoda: pomenute događaje možemo i da posmatramo kao simptomatičan dijalektičko-istorijski niz. Prvo je Marks u Kapitalu položio temelje za kritiku političke ekonomije, nezaobilazan okvir za svako razumevanje proizvodnih i društvenih odnosa u kapitalizmu, zatim su 1917. boljševikinje i boljševici u najvećem pokušaju organizovanja radničkih masa ozbiljno uzdrmali sistem kapitalističke proizvodnje i stvorili prvu radničku državu te vrste, i na kraju, Gramšijeva smrt 1937. na neki način simbolizuje tragički ishod i poraz svih onih stremljenja ka revolucionisanju društvenih odnosa u Zapadnoj Evropi. Umesto toga, Evropa je dobila fašizam i godine razaranja i stradanja. Iako je 1937. simbolička godina poraza, ona je i svedočanstvo nade i opstajanja jedne žive ideje koja nadahnjuje mislioce i revolucionare počevši upravo od Marksa. Tako i Gramši ostavlja u nasleđe ogroman materijal zatvorskih beležnica, kao jedan od najoriginalnijih pokušaja da se kritički proradi Marksovo i Lenjinovo učenje u novim okolnostima. Nije li i danas zadatak isti?

Ceo 9. broj časopisa STVAR je dostupan na: http://gerusija.com/wp-content/upload...
Language
Serbian
Pages
458
Publisher
GERUSIJA
Release
May 07, 2022

More books from Ingo Elbe

Rate this book!

Write a review?

loader