Proleće: trubaduri, truveri, srednji vek

3/5 ( ratings)

Povijest trubadurskog pjesništva istovremeno je i povijest provansalskog jezika, njegovog osamostaljivanja u odnosu na latinski, i neprekidnog bogaćenja. Ubrzo, trubaduri su razvili mnoge forme, za njih je svaka pjesma nova potraga za odgovarajućim, dotad neupotrebljivanim, formama. Pisati »trubadurski« značilo je, prije svega, prihvatati sva mogućna ograničenja, od kojih ona formalna nisu bila najveća. »U okovima«, trubaduri su uzletjeli visoko, u astralne prostore čiste liričnosti, postavljajući granice svojih rimovanih dostignuća neshvatljivo daleko.
U svojoj pjesmi Caras rimas – dragocjene rime! – koja je jedna od najteže prevodivih trubadurskih pjesama, Arno Danijel upotrebljava stih koji u jednoj strofi izgleda potpuno slobodan, uobličen samo ritmički, ali ako se pogledaju ostale strofe, onda se vidi da taj prvi utisak vara, jer se u slijedećim strofama rima javlja povezujući tako sve dočetke ranijih stihova:
Preko gore lišća žuti veo
Pada, vihor duva preko spruda,
Ptice ćute same sred grmova
I čemeran sjaj pada na gaj;
Željno poja moje srce peva
Da svi ljudi čuju moje hvale
Njoj što mene baci sred ponora.

Prevoditi trubadure!, ta ideja mogla je da dođe samo onome ko je u jednom trenutku svoga života svijet gledao trubadurskim očima.

Ranko RISOJEVIĆ

SADRŽAJ

TRUBADURI

GIJOM IX AKVITANSKI
MARKABRUS
ŽOFRE RIDEL
GIRO DE BORNEJ
BERNAR DE VENTADUR
GILEM DE KABESTAN
ARNO DANIJEL
PER VIDAL

TRUVERI

RAUL ŠATLEN DE KUSI
KONON DE BETIN
GAS BRILE
TIBO DE ŠAMPANJ
KOLEN MIZE

SREDNJI VEK

ELINAN DE FROAMON
RITBEF
ADAM DE LA HAL
GIJOM DE MAŠO
ESTAŠ DEŠAN
OTON DE GRANSON
ŽAN FROASAR
KRISTINA DE PIZAN
ALEN ŠARTIJE
ŽAN RENJIJE
PJER DE NESON
ŽAN MEŠINO
ŽAN ROBERTE
ŠARL ORLEANSKI
FRANSOA VIJON